MAKE MONEY WITH VIRILY

It's very easy to earn money,after registration on the following link https://virily.com/?mref=2607

-You earn money by watching posted posts from site members.
-You earn money by commenting posts from site members.
-You make money by writing and posting your posts.

Every 27 days of the month, PayPal account is paid to you.Minimum is $10.
You are adding up earnings from month to month until you reach the sum.
Each of your activities is paid for by the imaginary currency VIRILY, which is later converted into dollars.
Examples:10 Virils for site visit Once a day when logging into the site.
-1 Virils for viewing post
-2 Virils for viewing Quiz
-3 Virils for view of What can we see in London
-5 Virils for view of your Polls

When you read:https://virily.com/travel/what-can-we-see-in-paris-the-capital-of-france/

• Articles you get 1 viril and author get 3 virils. There is a limit of 50/day for readers. No limit for author of the article.
• Quizzes you get 2 virils and author get 5 virils. There is a limit of 100/day for readers. No limit for author of the quizz.
• Polls you get 2 virils and author get 5 virils. There is a limit of 100/day for readers. No limit for author of the quizz.

When you publish:

• Story, Gallery, Open List, Ranked List, List – you get 15 virils.
• Image, Embed Content – you get 5 virils.
• Submit items to other authors open lists – you get 2 virils.
• Quiz, Poll, Versus, Hot or Not – you get 30 virils.

When you comment on articles you get 1 virils and content author get 2 viril. Author of article get maximum 10 virils per article.There is a limit of 50/day. SPAM comment will deduct -5 virils from your balance.

When you refer visitors:

• Referring visitor you get 1 virils. There is a limit of 500/Day.
• Referring Signup you get 20 virils. There is a limit of 1000/Day. (Updated June 20, 2017)

•  When Guest view your post  after share you get 1 viril. There is a limit of 500/day.
• Be careful when uploading photos. Use your own or with free sites.
• Or you must specify the link from which you downloaded the photo.
• I use https: //pixabay.com/
• Look at my posts, register through my link and I will post and comment your posts.
• See examples of my posts:
• https://virily.com/travel/what-can-we-see-in-london-the-capital-of-great-britain/
• https://virily.com/virily_quiz/quiz-of-basic-knowledge/
• https://virily.com/travel/what-can-we-see-in-rome-the-capital-of-italy/
• https://virily.com/travel/what-can-we-see-in-paris-the-capital-of-france/
• https://virily.com/travel/what-can-we-see-in-paris-the-capital-of-france/

• You can open all posts when you become a member of the site.

• https://virily.com/?mref=2607

    I wish you a lot of success.

   Robin Bizniz on Virily

O meni

                                                                

Posto se prica priblizava kraju, rec je da kazem nesto i o sebi i  svojima bliznjima.
Iz prethodnih prica o familiji Prokic vec sam dosta toga napisao o sebi, pa cu sada samo u kratkim crtama nesto dopisati o sebi.
Posle odsluzenog vojnog roka , upisao sam Poloprivredni fakultet u Zemunu.U to vreme dobio sam od centra za socijalni rad Cukarice garsonjeru na Karaburmi.
Napustam majku i zajednicki zivot u stanu na Sumarskom fakultetu i prelazim da zivim u stanu na Karaburmi.
1.12.1974 godine ozenio sam se sa Ljiljanom Gajic koja je rodjena u Golupcu ali je sa 12 godina sa roditeljima I sestrom presla da zivi u gradu  Pozarevac.
Ubrzo se zaposljavam u" Srboleku" preduzecu za medicinsko snabdevanje lekovima i tamo ostajem da radim do 1993 godine.Posle zavrsene prve godine fakulteta isti napustam.
Pocetkom 1987 godine otvaram dopunsku delatnost, plastificiranje kupacih kada, pod nazivom "Beokada"
To mi je od 1993 godine bilo stalno zaposlenje.
Posle infarkta 2013 godine samo povremeno bih uradio poneku kadu svojoj staroj musteriji.
2014 godine punim 40 godina radnog staza i od Prvog Januara sticem pravo na prevremenu penziju.Tog prvog Januara poceo je da se primenjuje zakon o prevremenom penzionisanju.
Tako da zivot nastavlja da me siba .
Resenje sam dobio u Martu 2015 godine.
Supruga mi je na svet donela dve cerke.
Mariju 24.06.1975 godine I Sofiju 22.09.1980 godine.
Imena svojim cerkama dao sam po svojoj majci  i nani koja me je odgajila.
Ziveo sam i dalje zivim jednostavan skroman zivot, zivot maloga coveka.Ni nalik avanturistickom zivotu Jovice Prokica.Trudio sam se da vaspitavam svoju decu da budu dobre i postene licnosti.Na moju neizmernu srecu od njih sam dobio cetvoro unucica.
Simonu I Saru od starije cerke Marije I Dunju I Dusana od mladje cerke Sofije.
Ja se ponosim svojim cerkama.A unucice volim iznad svega.Ko ima srecu da ih ima zna kakav je to osecaj.
Moja supruga se udala mlada za mene , pravo iz srednje skole.Zajedno smo vise od 40 godina.Tacnije  44g.
Za nju cu reci da je to izuzetno vredna, pedantna zena koja je radila  tezak posao kao medicinska sestra na  Neuroloskoj klinici.Pri tome odgajala je decu , vodila domacinstvo.
Njen osmeh I blistavo beli zubi su njen zastitni znak.
I tako moje cerke su otisle I svile svoja gnezda upravo kao i svi Prokici iz ove price.
Ja sinove nemam tako da se samnom prekida loza Jovica-Milutin-Jovica Prokic.
Kako sam ranije naveo ni moj brat Misel se nije zenio te ni on nema decu te ni on nastavlja lozu.
Sa svojim najboljim prijateljem is svoga ranoga detinjstva.Moj Bobika najpametniji pas,

Ovde cu samo da dodam i mog najboljeg druga iz tog ranog detinjstva sa kojim sam sekao vene i postao pobratim,  i sa kojime sam i dan danas u velikom prijateljstvu.
Ispomazemo se jedno sa drugim pod ove stare dane. Moj drug  Branislav Scepancevic.

Zasto sam sve ovo napisao.
U nadi da ce neko ko ima rodbinske odnose  sa ovom linijom Prokica mozda saznati nesto sto nije znao.
Mozda ce neko tamo u dalekoj Americi cuti pricu  o Jovici I Vasiliji Prokic. Ili neko iz Rijeke, Trstenika Grabovca ,Prevesta , Beograda.
Mozda ce ce saznati da je Milutin bio ratnik odlikovan sa dve medalje za hrabrost.
Mozda ce tada neko  sesti i napisati ono sto ja ne znam, da dopuni  ovu pricu .
Da napisu o svom poreklu iz njihovog ugla, ono sto oni znaju i sto misle da treba da napisu.
Jer ja ne znam mnogo o zivotu svojih striceva a voleo bih.Ne znam nista ni o zivotnim putevima Miljenka, Velinke, Valentine, Suzane, Radomira.Kao I o ostalima Prokicima koji zive u Srbiji.
Ja znam da sam u prici  izneo detalje koje mnogi nikada ne bih napisali.Ali ja ne sakrivam istinu niti je ulepsavam.
Zasto sam o sebi pisao tako skrto, pa ne zelim da ja dajem sud o sebi to prepustam svojim naslednicima ako budu zeleli.
Neka napisu kakav sam bio kao suprug, kao otac,  kao deda.
Sutra ili za 50 godina.
Ja sam ispunio svoj zadatak ziveo casno I posteno uprkos nevidjenim teskim uslovima zivota, siromastva pogotovu u detinjstvu.
I nije vazno kako se prezivas da li si Prokic, Cankovic, Siletic.
Imajmo I na umu I reci pokojnog Parijarha Pavla “Budimo ljudi.”

Marija Siletic-Cankovic

    

 U dokumentu o rodjenju moje majke pise da je rodjena 15.3.1928 godine kao Zizek Marija.Od majke Zizek Cecilije u Goricanima, opstina Cakovec.U maticnoj knjizi vencanih na strani 102  tek.br.13  dana 11.Novembra 1928 godine  koja se vodiKod narodnog odbora Opcine Koprivnicki Bregi pise da su brak sklopili:1.Siletic Stjepan rodjen 24.12.1896 godine ,mesto rodjenja Bregi od oca Siletic Vid I majke Poljak Marije.2.Zizek Cecilija rodjena 28.11.1895 godine , mesto rodjenja Doklezevje, od oca Mijo Zizek I majke Marija Marosa.Svedoci su bili:1.Mirko Balas2.Djuro CapariMaticar se zvao Klobucar Alojz.
Posle toga moja majka dobija prezime po ocu koji ju je priznao za svoju kcer-Siletic.Tamo  u Koprivnickim Bregima je provela detinjstvo.1949 godine  odlazi u Nemacku I boravi u Minhenu u radnom logoru Schleish.Feld.U Minhenu upoznaje Dusana Cankovica,  kao I njegovog drugara Jovicu Prokica.23 Marta 1949 u Minhenu u parohiji Srpske pravoslavne crkve sklapa crkveni brak sa Dusanom Cankovicem.Izvod sa vencanja je zaveden pod brojem 59/1948.Ovde samo da dodam interesantnu cinjenicu da istoga datuma 23.3 1969 godine dobija svoga prvoga unuka Vojina od cerke Vere.Paroh koji je obavio vencanje ako sam dobro procitao je bio Prota Sergije Selimanovic.Sledi gradjanski brak sa Dusanom Cankovicem I on je takodje sklopljen  u Minhenu.Brak je sklopljen 2.5.1949 godine Maticni uredI BR.600Iz  tog braka dobijaju dve cerke Gordanu I Veru.Obe su rodjene u Minhenu.Dusan Cankovic je imao nesrecu da se sukobio sa nekim Amerikancem upravnikom tog radnog logora I u Novembru 1949 godine biva osudjen na godinu dana zatvora.Posle odsluzene kazne Marija I Dusan sa decom su se vratili u JugoslavijuPotom radja mene 6.10.1952 godine a iduce godine jos jednoga sina , Misela koga je rodila 12 Oktobra 1953 godine u Zemunskoj bolnici.Po mom rodjenju ja sam proveo oko 5 meseci sa majkom u Hrvatskoj kao beba.Bila je zima, na prolece  smo se vratili u Srbiju.Ubrzo po nasem dolasku  dolazi do razvoda njenoga  braka od Dusana .Majka mu je priznala da dok je Dusan bio na izdrzavanju zatvorske kazne  ona ostala gravidna samnom , jer je pocela da zivi sa Jovicom Prokicem,  sto bi prakticno znacilo da mi je bioloski otac Jovica Prokic.1953 godine Dusan Cankovic  pokrece u III Opstinskom sudu spor u kome kao tuzilac tvrdi da nije bioloski  moj otacI sto je sud I prihvatio.Sud je nalozio da u mom interesu tuzi Jovicu Prokica za ocinstvo jer je isti na sudu priznao ocinstvo I da mi je on otac.Iz nekoga razloga majka to nije nikada uradila u tako ja kroz zivot nosim njeno vencano prezime Cankovic.I samo jos malo o majci.Neosporno da je imala tezak da ne kazem surov zivot.Majka joj je rano umrla , kasnije I otac.Zivi kod rodbine.Zatim radni logor u Nemackoj.U Jugoslaviji je  uspela  da dobije posao negde oko 1955 godine na Sumarskom Fakultetu, gde je I docekala penziju.Zivi kao samica na Cukarici  I povremeno me obilazi.Od cetvoro dece ni jedno nije zivelo sa njom , dok nije dobila stan  na Sumarskom fakultetu , negde mislim 1968 godine.Tada Vera , Misel I ja dolazimo kod majke.Po odlasku majke  u penziju Fakultet dodeljuje sluzbeni stan mom bratu,  koji je takodje radio na Sumarskom fakultetu.Stan su dobili u Zarkovu  preko puta Doma zdravlja, ulica Ratka Mitrovica br.8Vera se rano udala I otisla u Gornju Goricu kod Titograda  da tamo zivi.Rodila je muzu Slobodanu Boljevicu troje dece.Vojina, Djordjija I Jelenu.Ja posle vojske cim sam dobio garsonjeru,  takodje odlazim od majke.Jedino najmladji sin ostaje sa njom do kraja njenoga zivota. Misel se za njenoga zivota nije zenio.Zivela je tesko, zivot nije imao milosti prema njoj.Pod stare dane kao dementna I skoro nepokretna zbog zapaljene cigarete izaziva pozar u stanu.U bolnici je izdrzala 17 dana.Nisam imao snage da je posetim.Trecina tela ukljucujuci I lice joj je  bilo ispeceno.Bila je na aparatima jer pluca prva stradaju kod pozara zbog udisanja otrovnih gasova koji se stvarajuBio sam u velikoj dilemi da je posetim.Njen doktor mi je preporucio da to ne ucinim.Tada sam shvatio da je bolje da je pamtim kako  u belom mantilu stoji u hodniku Sumarskog fakulteta ispred katedre za Entomologiju gde je radila a ja idem do nje ljubim je I kazem “Zdravo mama” a ona mirise na Sanel5.I da naglasim da je bila izuzetno lepa I zgodna zena.Dopadala se mnogim muskarcima.Ostalo je par crno belih fotografija.Mislim da se fotografisala na Gocu dok je radila na Sumarskom.                                                                 I hocu da pamtim tu lepotu , ne zelim ni da zamisljam sta joj je vatra uradila.Umrla je 14.Decembra 2007 godine.Tesko sam podneo njenu smrt cak je I moja supruga prokomentarisala:“Boze nisam znala da toliko volis majku, valjda je to zbog toga sto nisi sa njom proveo detinjstvo”

P.S.

S obzirom na veoma oskudno znanje o ljudima koji su na neki nacin rod moje majke ili pak ljudi koji su je poznavali za zivota to ih molim  da mi  se jave u komentaima , kako bih dopunio praznine o zivotu svoje majke gok je zivela u Koprivnickin bregima ili pak Minhenu..

Mogu mi pisati i na beokada@vektor.net 

Zahvaljujem Dragan

                       

                                      

                                        

 

Jovic Prokic-Zorz

              

                                                                          

Kao sto je receno rodjen je kao prvo dete od Milutina I Milke Prokic u Junu 1923 godine.
Zivot je proziveo relativno kratko, ali zivot mu je bio vise nego buran, prozet raznovrsnim avanturama.
Upadao je u nemoguce I nezamislive situacije.Nije ga drzalo mesto, nije mogao da ima miran porodican zivot.Bolovao je od manije gonjenja po licnom priznanju. U kasnijem periodu svoga zivota negde posle rodjenja dvojice sinova odaje se konzumiranju alkohola.Nije imao uslova da ss nevencanom zenom koja mu je izrodila decu zasnuje svoj dom.Napusta zajednicki zivot sa Marijom,  mene ostavlja kod njegove tetke majcine sestre , Sofije Manojlovic a drugog sina Misela smestaju u dom u Zvecanskoj.
Od tada njegov zivot se svodi na lutanja I trazenja samoga sebe.Jedno vreme provodi u Francuskoj u Grenoblu gde radi kao moler I farbar.Tamo je odlicno savladao Francuski jezik, pre toga u Nemackoj naucio je perfektno I Nemacki.
Po povratku iz Francuske ,kako sam vec imao oko 14 godina pocinje da me vodi sa sobom da mu pomazem u poslu.Tako smo radili skolu u Borci,  pa 13 beogradsku  gimnaziju I naravno privatne stanove.Primenjuje iskustva naucena u Francuskoj.Radimo sa polikor bojama I lepljenje tapeta.Tada ste ga mogli videti u odelu sa kravatom , satom na ruci I besprekorno izglancanim cipelama.
A onda propije sve. I zaradjen novac I sat I odelo.Dodje kod nane I mene odrpan, vasljiv  i  pijan.
Strahota jedno I da ga pogleda covek.Isao je na lecenje od alkohola pos vim mogucim klinikama.
Ko zna koliko je zima prezimeo u Vrscu, Kovinu,  koliko je puta bio u Palmoticevoj na terapijama.
Nista nije vredelo.Imao je cikluse.Trezan-Pijan-Trezan.
Kada je bio trezan bio je dusa od coveka.Ali kada je bio pijan zapadao je I u delirijum tremens.
Pricao mi je kako ga milicija preventivno odvede u zatvor na tri dana dok ne prodje poseta Hruscova ili nekoga drugoga drzavnika.Tadasnja vlast je vodila racuna da na ulicama budu podobni gradjani I pioniri sa crvenim marama I zastavicama sa kojima bi mahali kolni drzavnickih vozila.
A on je bio monarhista I ako je pijan,  ko zna sta bi sve rekao u svom ludiliu dok prolazi kolona drzavnika.
Spomenuo sam da je bio umetnicki talentovan.Sto u zatvoru. sto dok je provodio vreme na  klinikama
Iskoristio je da nauci slikanje uljanim bojama, duborez I slicno.
Govorio je da ga to smiruje I da mu je to radna terapija.Bio je nepredvidiv, znao je da u kafani Velika Cukarica u Radnickoj ulici sprovodi kviz znanja medju svojom bratijom.
Kada mu je dosao brat Zdravko on je seo u taksi I otisao u Banjaluku jer je Zdravko trenutno tamo boravio u tazbini.A meni je nekada bilo zao da uzmem taksi nego se cimam po prevozu.
Napisao je feljton o legiji stranaca koji je u to vreme objavio casopis Duga.Stvarno ne verujem da je bio u legiji stranaca.Ali eto I pisao je.
Mom bratu Miselu obecao je da ce mu ostaviti stan u Zarkovu koji je dobio od centra za socijalni rad Cukarice.A  zatim je jednoga dana zamenio taj stan za neku stracaru u Mladenovcu.Nije imao vodu u stanu nego u dvoristu.Navodno morao je da pobegne od drustva jer ga oni nagovaraju da popije, a tamo ga niko ne poznaje pa ce mu biti lakse.To je ta manija gonjenja.
Jednoga dana je dosao mrtav pijan u moju garsonjeru.Ja nisam bio kod kuce, samo moja supruga I cerka od  oko jedne godine.Supruga mi rece da ga je jedva podigla na krevet.Tada mi je kao film proslo kroz glavu sta sam ja proziveo od njegadok je dolazio pijan. Secam se kako je nana bezala od njega sa tanjirom u ruci po dvoristu  I vikala “nemoj  Jovo” kako je mene nocu dizao iz kreveta I pitao ‘’Jesi li ti moj sin”
Jedanput smo krenuli negde na put ali nismo daleko odmakli . vec na stanici se napio I prenocili smo na klupi do ujutro itd…
I tada sam mu napisao pismo, nije bilo telefona kao danas, da ako sam ja morao da trpim da necu da dozvolim da trpi moja porodica.To je bio kraj izmedju nas.Nikada mi se vise nije javio.
Majka mi je posle par godina rekla da je cula da je umro.
I pored svega mene je ipak pekla savest zasto sam tako postupio.
Moram da kazem da je u treznom stanju bio sasvim druga licnost, da mi je kupovao knjige za citanje.Komplet Tarzana.Vodio me je na Kornate ,na ostrvo Tkon desetak dana.
Radili smo zajedno taj moleraj rekao mi je da je dobro sto sam upisao fakultet ali da nije lose
Imati zanat.Dosao mi je u posetu dok sam bio u vojsci I poklonio mi je rucni sat,  jer sam kao dobar vojnik bio primljen u SKJ , on koji je bio sasvim drugacije ideoloski obojen.
Ali nagradio je mene I ono sto sam pokazao u toj vojsci.
Zvao me je na izlozbu slika dok je bio na lecenju u Soko banji.Sa njim je bila jedna od bezbroj zena sa kojima je nevencano ziveo.Sa nekom duze,  sa nekom krace.Bio je veliki sarmer.A opet mozda su mu sluzile kao izvor finansiranja.
Dakle jedna podvojena licnost.Dr. Dzekil I Mr. Hajd
I tako.I sada su moje misli podeljene.Jedan deo srca ga voli I zali sto sam ga se odrekao a onaj drugi smatra da je razum nadvladao srce.
U svakom slucaju ucenje zanata mi se isplatilo.Fakultet nisam zavrsio.
19 godina sam radi u Srboleku.
A 1993 godine otvaram samostalnu radnju za plastificiranje kada, uzimam cetku u ruke I zaradjujem za porodicu I decu.Hvala cetki, hvala ocu.
I jednoga dana odlazim u Mladenovac da plastificiram musteriji kadu.Ispricam mu za oca a on rece da ga je poznavao I  da zna da je umro .Posle zavrsenoga rada otisao sam na groblje.
Pitao sam grobare gde se sahranjuju socijalni slucajevi.Oni me uputise na jedan deo gde je cesma.
Prelazio sam pogledima po drvenim krstacam trazeci gde pise Jovica Prokic.Ne nadjoh.
Ali pogled mi pade na jedini spomenik medju tim krstacama.
I tamo slika mog oca, moje majke I mog brata.Kako sam se dovezao do Beograda ni sada mi nije jasno.
Moj brat je podigao spomenik a meni nije nista rekao.Kada je majka to cula bila je iskljuciva da ne zeli da se tamo sahrani.Naravno ispunili smo joj tu zelju.Sahranili smo je na Orlovaci.
Kako otac pred umiranje nije spomenu ni mene a ni mladjeg brata kome je obecao stan, te je opstina sahranila oca, uzela stan a sta se desilo sa stvarima nije mi poznato.
I tako mogao bih da pisem u nedogled ali obecao sam na pocetku da cu u kratkim crtama opisati licnosti familije Prokic pa tako sada zavrsavam pricu o Jovic Prokicu-Zorzu.
 

Sofija Manojlovic rodjena Lukic

                      

                       

Sofija ili kako cu je u daljem tekstu nazivati nana je bila najznacajnija licnost u mome  odrastanju.
Da bih od bebe od 6 meseci , kada sam dospeo u njene ruke  postao odrastao covek morala je uloziti ogroman trud, volju I brigu za mene.Ako vam kazem da mi je bila I otac I majka tada sam vam sve rekao.
Rodila se u Sapcu 29 Novembra 1888 godine.Imala je stariju sestru Milku I mladjeg brata Petra.
Kako sam dospeo u njene ruke na cuvanje kao beba objasnicu u prici o mom ocu I majci.
Ja sa svojom nanom u nasem dvoristu u Zrmanjskoj ulici br2 na Cukarici oko 1954-5 godine.
Uglavnom nana je imala te 1953 godine 65 godina upravo kao I ja sada.Zivela je na Cukarici  u ulici Zrmanjska br.2 Tu je bila podstanar, placala je kiriju za jednu sobu I kuhinju gazdi kuce za koga sam znao da se zove Nikola a nadimak mu je bio ladjar.Prezimena ne mogu da se setim.Secam se kada je Nikoli umrla zena, bolovala je od raka I iz njihove kuce dopirao je neki neprijatan miris.Oni su  stanovali desno od nas.Levo je Nikola izdao stan jednom Slovencu po imenu Usar Ferda ili Ferdinand.Ferda je bio ozenjen sa Milkom imali su sina Ivicu.Ferda je bio suster I ja sam dosta vremena provodio gledajuci ga kako pravi cipele ili meni na primer sandale.Secam se njegovih prica kako je bio u Belgiji kao I njegove britve sa kojom se brijao.Milka njegova zena me je krstila kada sam imao oko desetak godina.
Kako je nana bila veoma siromasna pa verovatno nije imala popu ni da plati krstenje ,ovaj je to obavio
Ispred kuce gde je stanovao.Tesi me da se I Isus krstio napolju.Kada sam se zenio hteo sam da ispostujem red I isao sam kod Milke I pozvao Ivicu da mi bude kum.Nisu pristali, nasli su neki razlog.Sada shvatam da mi je Milka bila samo formalna kuma , sto bih rekli odradila je posao. Toliko o porodici Usar.
Nana mi je pricala da je jednoga dana u Sabac dosao jedan gospodin po imenu Dusan Manojlovic da je prosi.Tako je ona njemu postala  supruga I presla da zivi sa njim u Beograd.
U tim prvim godinama njihovog braka Dusan je imao sedam pari konja radio kao spediter I bio jedan od dobrostojecih ljudi.
Na zalost nisu imali dece, u to vreme vladalo je misljenje da je zena uglavnom bila kriva za to.
Tako je Dusan slao nanu po raznim banjama u Evopi na lecenje.Pricala mi je kao joj je kupovao biftek I morala je da pije crveno vino, da jaca krv.
 Medjutim ona nije imala svoj dece,Zivot je tako namestio da je cuvala Jovicu prvo dete svoje sestre Milke o kojoj sam vec pisao pa zatim I mene koji sam nezvanicno bio sin pomenutog Jovice.O tome da li mi je Jovica Prokic bio otac pisacu u svojoj biografiji.
Bilo kako bilo nana je umesto svoje dece odgajala decu iz familije svoga zeta I sestre.
Ti  dani od udaje pa do pocetka I svetskog rata su bili nejlepsi period zivota moje nane.
A rat nije doneo nikome dobra pa ni njoj.Pricala mi je da su u begu od Austrougara koji su cinili poznata zverstva silovanja I ubijanja morali da beze iz Beograda.Peske su stigli ona I Dusan do Draca u Albaniji.
Ni malo lak a ni kratak put za jednu krhku zenu.
Pri tome su oboje pelezali tifus.Da nesreca ne dolazi sama pokazalo se u slucaju da su konji koje je Dusan imao pomrli od zavezanih creva.Vise nisu bili bogati.Sreca ju je napustila kao I Dusan neku godinu ispred drugog svetskog rata.Umro je kao mlad covek.

Sofija sa svojim muzem Dusanom Manojlovice, slika visi na zidu iznad moga kreveta.
Ubrzo nakon toga Jovica koji je sa 16 godina otisao iz roditeljskog doma u Kraljevo u internat prelazi kod svoje tetke te ga ona cuva dok I on nije odrastao I posle rata otisao za Nemacku u radni logor.Tamo je upoznao moju majku.Majka se vratila iz Nemacke trudna samnom.Vec je imala dve cerke sa prvim muzem.Ja sam sa svojom majkom bio prvih sest meseci a zatim me predaju otac I majka na cuvanje nani.I tako se vracamo na pocetak price.
Nana je imala dosta malu penziju jer je Dusan umro mlad.Kako Jovic nije cesto boravio u kuci vec lutao po svetu , ona je onu jednu sobu sto smo imali izdavala samicama ili samcima.
Mi smo spavali u kuhinji.Mada nekada bih spavao I u sobi sa samcima ili samicama.Krevet na kome sam spavao bila je takozvana slamarica.Ispod kreveta je spavao Bobika.Moj cetvoronozni pas ljubimac.
Imali sma I macku Canu koju sam jednom prilikom dobro tresnuo o zemlju.Razlog je bio sto sam pronaso ispalo vrapce iz gnezda pa sam hteo da ga negujem I kasnije pustim da odleti.
Stavio sam vrapca u neku serpu I popeo je na kredenac.Serpu sam poklopio knjigom.Ali kazu da su macke najbolji predatori.Ni knjiga nije bila adekvatna zastita.
Kada je Bobika vec bio ostario udario ga je auto u ulici.Bobika ga verovatno nije cuo zbog starosti.Mada u to vreme nije bilo puno kola, mora da je vozac bio neko ko nije voleo zivotinje.
Sve mislim da je mogao da zakoci.Ali I meni je izleteo pas pod auto.Ni ja nisam stigao da zakocim.Posle me je grizla savest.
Inace nani je u principu bilo lako da me cuva jer sam bio jako miran I poslusan kao dete.A ona je odlazila u skolu, zvala lekara kada sam bio bolestan, vodila me sa sobom u Sokobanju, jednom recju bdila je nadamnom kao andjeo cuvar.
Slobodno mogu reci da nije bilo nje ja sada ovo ne bih ni pisao.
Kada bi mogla da se meri ljubav tada bi ljubav prema mojim cerkama I prema mojim sadasnjim  unucima u odnosu na ljubav prema nani bila egal.
Jednoga dana moja majka je dobila stan jer je navela istinu, da ima troje nezbrinute dece I ja sam morao da napustim nanu.U to vreme sam isao u srednju skolu.Bila je to Hemijska skola na Banovom brdu.
Ali svakoga dana sam posle skole prvo dolazio kod nane pa sam tek uvece odlazio kod majke u stan.
Obicno bih samnom isao moj najbolji skolski drug.Kod nane smo igrali sah.On je svedok da mi je nana tada kupovala najbolje sunku, sremsku kobasicu, przila krompirice a za sebe sta ostane. Tom drugaru sam kasnije bio kum kada se zenio, posle kada je dobio sina krstio sam mu dete.Bio sam pravi kum.I do dana danasneg mozemo da se oslonimo ako smo u nekoj nevolji jedno na drugoga.
Mozda cu o tom kumstvu I drugarstvu pisati u nekoj drugoj prici.Sada cu sam da napisem da se radi o Zoranu Balticu rodjenom u Sumatovackoj ulici na Cuburi.
Pamtim kako je razvlacila testo preko celoga stola, govorila mi je da je precanka I da ju je tome naucila njena majka.Pamtim takodje I cicvaricu koju je pravila.Nekada bih je jeo sa secerom a nekada bih je samo posolio.Kako sam bio nezan I slabunjav svakoga dana mi je mutila zumance sa secerom, kada smo imali kakao to bih stavio u umuceno jaje I bila mi je slicno cokoladi .Preko leta vodila me je u Prepolacku ulicu kod frizera Franje da me osisa do glave, da mi ojaca kosa.Inace je bila plava I meka.Kasnije je stvarno ocvrsla I bila gusta I jaka.
Ja sam zvrsio srednju skolu ,nana je bila sve starija I postajala je sve zaboravnija.Nekako u to vreme mog odlaska u vojsku pocelo je sa rusenje cele parne strane Zrmanjske ulice.Srusene su sve te male porodicne  kuce, biblioteka , bilijar klub.Na njihovom mestu izgradjene su visespratnice.Na placu gde smo mi stanovali sada je jedan mali parkic sa par klupa, na uglu Zrmanjske i Kirovljeve ulice.Stanari su bili raseljeni.
Nikola ladjar je izdejstvovao da dobije stan u zgradi koja ce se sazidati na njegovom placu, Ferdi su dali jednosoban stan na Miljakovcu.
Moju nanu su poslali u dom slepih na putu Pancevo-Dolovo.Jedanput dok sam koristio osustvo bio sam joj u  poseti.Skoro da me I nije poznala, ili mi se to samo cinilo. Demencija je ucinila svoje.Sada razmisljam da li je I znala ko sam.
Uoci Nove 1973 godine stigne mi telegram od Centra za Socijalni Rad-Cukarica u kasarnu Sarajevski Kiseljak.Pozove me dezurni oficir I pitahttps://www.digitalartistsonline.com me ko mi je bila  Sofija Manojlovic.Ja mu lepo sve ispricam.On mi izjavi saucesce I dade mi pet dana odsustva.Po povratku u kasarnu predao sam  dezurnom oficiru potvrdu gore navedenog centra da  sam prisustvovao sahrani.
Plakao sam dok sam isao na autobusku stanicu, a I sada su mi oci pune suza.Sahranjena je na groblju u Pancevu.Umrla je 25 Decembra 1972 godine.Sahranjena je na Pancevackom pravoslavnom groblju. Jos uvek na taj datum  zapalim joj svecu za pokoj duse.
I da ovde spomenem jos jednu plemenitu osobu.
To je bio Iva Jesevic director centra za socijalni rad na Cukarici.Bio je nas kucni prijatelj, dobro je poznavao moga oca cak mu je izdejstvovao da dobije stan u Zarkovu.
I tako kada sam se vratio iz vojske jednog dana dobih poziv da se javim u kancelariju kod direktora Jesevica.I taj divan covek mi predade kljuceve od jedne garsonjere na Novoj Karburmi od 25 kvadrata.
Bio sam tuzan kada sam jednoga dana cuo da je Iva Jesevic nastradao pretrcavajuci Radnicku ulicu kod secerane.
Ja sam uradio isto sto I moj otac.Moj otac je rano napustio roditeljski dom.Ja sam takodje zveckajuci kljucevima rekao majci da odlazim.Tako su otisli I stricevi.Tako se I moj brat iskrao iz mog zivota.
I sve mislim da je to neko prokletstvo koje prati familiju Prokic.
Ili  smo svi iz te familije samo uglavnom sebicni I egoisti.

Milutin Prokic

                                     Milutin Prokic            

Nije mi tacno poznata godina kada se Milutin rodio.Moja prepostavka je da je to izmedju 1885  I 1888 godine. Zna se da je prvo dete dobio 1923.Takodje ne znam ni koje godine se rodila njegova supruga Milka.Ono sto pouzdano znam to je da se njena sestra Sofija rodila u Novembru 1888 godine.Tako da bi Milka mogla biti rodjena najranije 1887  godine.Ako je Milutin bio nesto stariji od supruge , tada moja predpostavka ima smisla.Kada su dobili prvo dete Jovicu 1923 Milutin bi imao oko 35 godina.
Prvi svetski rat se vodio od 1914 pa do 1918 godine.Kako je Milutin pouzdano bio u tom ratu I iz njega izasao sa dva odlikovanja” Karadjordjeve zvezde sa macevima”  to bi moglo znaciti da je iz rata izasao sa oko tridesetak godina.Mislim po mojim saznanjima da je Milutin po zanimanju bio trgovac u sirem smislu recu, mozda je jedno vreme bio I ugostitelj s obzirom da je od ocevih para, posle deobe sa bracom,  kupio zgradu “Vojvodina’’ U Vrnjackoj banji te je izdavao prenociste turistima koji su dolazili u banju na lecenje I odmor.I danas se zna da je Vrnjacka banja nasa najpoznatija banja po lekovitosti ali I po najrazvijenijim oblikom turizma  sa bogatom turistickom ponudom.Milutin je sa verenickom ponudom I prosidbom otputovao u Sabac.Tamo je isprosio sebi suprugu.To je bila Milka,  najstarije od troje dece iz porodice Lukic.Sa njom je do pocetka drugoga svetskoga rata ziveo I radio u banji.Milka mu je izrodila cetvoro dece I to ovim redom: Jovicu, Milorada, Zdravka I cerku Milu.Ispred drugog svetskog rata rasprodaje imovinu I preseljava se za Beograd.Kupuje stan u centru Beograda.Nekako u to vreme ostaju bez cerke koju je pokosila tuberkuloza.Po oslobdjenju Beograda drugi sin Milorad se prikljucuje partizanskim jedinicama I odlazisa njima dalje na front.Vise se nije vratio da zivi u Srbiji.Upoznaje Branku zao mi je ne znam njeno devojacko prezime i  sa njom osniva porodicu u Rijeci.Dobili su sina I kcer.Miljenka I Velinu.Kako je najstariji Milutinov sin  Jovica Inace veliki avanturista I najzivopisniji lik ove porodice jos  sa 16 godina otisao u Kraljevo u internat to je sada samo Zdravko bio sa njima.Zatim su usledila dva prelomna dogadjaja po Milutina.Ja  sam bio svedok oba,  samo zbog svojih godina ne znam redosled mada ce biti da je bilo ovako.Javili su nam da je Milka umrla.Otisao sam sa njenom sestrom Sofijom koja me je cuvala od mojih sest meseci u njihov stan na bdenje nad pokojnicom.Pamtim jednu polumracnu sobu na cijoj sredini je bio otvoren kovceg.Okolo na stolicama sedeli su neki ljudi, negde na stolu gorela je sveca.Da nije bilo mene vladala bi tisina, jer ja sam setao oko sanduka I pevao crkvene pesme kao da sam izucio bogosloviju. A poenta je da sam ziveo  prekoputa crkve  Sveti Djordje na Cukarici I da me je tamo nana Sofija stalno vodila jer je bila veoma pobozna. Tako sam ja na tom bdenju imitirao svestenika.Kasnije kada sam porastao nana Sofija mi rece da  su mi ono vece djavoli uzeli glas I da zato vise lepo ne pevam.Ja sam imao realnije misljenje , da je to mutiranje ali djavo ce ga znati, jer je  moj otac je divno pevao Italijanske arije.Imao je lep glas.I uopste  bio je talentovan za umetnost,  knjizevnost Iveoma lako je ucio jezike.Drugi dogadjaj je vezan za strica Zdravka.Jednoga dana je dosao kod nasu stan gde smo ziveli,  Zrmanjska ulica br.2 da se oprosti.Negde je odlazio na put.Kasnije kada su pocela da stizu pisma iz Amerike ja sam shvatio da je stric  otisao daleko I da se vise nece vratiti.Medjutim prevario sam se.Tada  kada sam ga ponovo video  vec sam isao u  srednju skolu.Toga dana bio sam veoma srecan kada sam u kuci zatekao strica I strinu.Dobro se secam 20 dolara koje sam dobio.Kupio sam stof I snajder nas kucni prijatelj mi je sasio pantalone zvoncare koje su tada bile u modi.Secam se I da se majka nesto ljutila sto sam to uradio ali ja sam takav, uradim ono sto ja zelim.Nije da  sam sebican I egoista vec zelim da budem svoj.Tako je Milutin ostao da zivi sam u svom stanu ulici Stojana Protica 2 na Crvenom krstu.Preko puta je Beogradsko dramsko pozoriste.Mene je otac jedanput ili dvaputa vodio u stan gde je deda ziveo.Deda Milutin prema meni nije iskazivao nikakvu neznost kao sto ja to sada cinim prema svojim unucicima.Mozda mu je bila takva narav, mozda je u njemu bila usadjena neka strogoca a mozda I nesto trece, ali o tome kada budete citali moju biografiju. Jer ja sa danasnje distance ne mogu ni da razumem ni da opravdam  da kada baba Milka dodje kod nas u posetu donese mi lusu-vrsta slatkisa lizalicu  u obliku lule ili kisobrana I kaze svojoj sestri da je uzela pare to da mi kupi I da je pazila da je Milutin ne vidi.Koliko je Milutin bio naprasit I ljut covek vidi se I po prici koju sam cuo.Kada je Jovica njegov prvi sin bio dete ujeo ga je pas.Milutin ode u kucu uze pistolj I ubi psa pred detetom.Nana je posle tumacila da je taj dogadjaj poremetio dete I da je kasnije bio takav kakav je bio.Na Milutinovu sahranu sam malo zakasnio jer sam pravo iz Hemijske skole zaputio se na Centralno Groblje.Milutin je kasnije posle smrti svoje zene jedno vreme ziveo sam.Kasnije se ozenio sa mnogo mladjom zenom koja je trebala  da ga pazi I neguje jer je vec bio ostario.Ta zena zvala se Rada.Posle Milutinove smrti  Rada je promenila taj  stan za stan u Rimskoj  ulici.Sta je bilo sa stvarima koje su ostale posle Milutinove smrti  ne znam kao ni sta se zbilo I koje uzeo medalje Karadjordjevica sa mecevima.Meni su pripali ne znam iz kog razloga , valjda je ih otac doneo , neki pecati I jedan veliki cekic.Jos ga cuvam I zovem ga dedin cekic.Pecate sam pogubio .Secanja sam sacuvao.

Porodicno stablo familije Prokic iz okoline Vrnjacke banje

Odmah da citaocima  napomenem da ne ocekuju neku dobru, spektakularnu pricu iz jednostavnog razloga sto ja nisam pisac a jos manje knjizevnik.Ali zelim da radi generacija koje su dosle posle mene napisem ovu pricu.Mozda ce nekome od njih biti jasnije neke stvari, a I zivotne sudbine njihovih predaka to zasluzuju.Jednoga 19 Oktobra na slavi moga kuma koji je slavio Svetog Tomu napomenuo sam kroz razgovor da me je majka rodila u brzom vozu. Na putu Beograd-Zagreb kod Siska.Bilo je to  6 Oktobara 1952 godine.Na njihovo navaljivanje morao sam da im ispricam ceo svoj zivot,  za koji je kum konstatovao da bi se od njega,mislio je na moj zivotni put mogao da napise roman.Medjutim ja smatram da izuzev tog rodjenja koje je donekle neuobicajeno moj zivot je sasvim obican .Ali u porodici Prokic o kojoj pisem ima osoba koje su imale daleko burnije zivote od moga.Ova prica se pise za mladje narastaje koji dolaze posle mene da mogu da shvate svoje korene i poreklo.Molim sve koji se prepoznaju jer su  na neki nacin povezani sa rodoslovom, ako znaju jos neke podatke da slobodno dopune moju pricu.Ili neka mi se jave na e mail koji ce biti objavljen na kraju taksta.U prici koja sledi sva lica I imena su stvarna kao I dogadjaji bar kako sam ih ja proziveo, kako sam ih sacuvao kroz svoje secanje , kroz dokumentaciju , fotografije, i pisma koje posedujem.Pre nego sto pocnem moram da napomenem jednu stvar za koju sam stvarno apsolutno siguran.Znam ko mi je bila Majka kao I ko mi je bila njena Majka.Ne znam zasigurno ko mi je bio Otac,  tipa da imam dokaze DNK analiza. Postoji sudska presuda gde me priznaje za svoga sina, postoji fizicka slicnost I to je sve. I to pitanje me prati I oterecuje kroz ceo moj zivot.Secate se price o ruznom pacetu.Tako mene I sada boli kada se setim da me njegov Otac  a moj deda, kada me je vodio kod njega nije nikada pomazio, pomilovao kao sto deke znaju sa svojim unucicima.Valjda ni on nije bio siguran  da sam mu pravi unuk.Ko procita celu pricu o porodici Prokic shvatice.Ja je pisem kao da je presuda o priznavanju ocinstva dovoljan dokaz.                                             Dakle iz moga ugla ovako je to moglo biti:Pocetak radnje pada negde skraja devetnaestog veka.Ne zna se zasigurno odakle su dosli. Mogli su doci sa Juga jer poznajem neke porodice koje poticu iz okoline Prokuplja mada to ne mora nista da znaci, mogli su doci sa bilo koje strane.Zna se da su zasnovali porodicu I imali uglavnom musku decu.Mesto na kome su radjali svoje potomke je negde na pola puta izmedju Trstenika na Jugu I manastira Kalenic na Severu.Mirno pitomo selo za Srbiju sa  prepoznatljivim imenom.Selo Sljivica.Nego zaboravih da vam ih predstavim.Starina se zvao Jovica Prokic a njegova supruga Vasilija.Slavili su Svetog Nikolu.Vasilija je bila plodna zena.Donela je na svet sedam sinova.Sto se kaze u nasem narodu da kada se radjaju muska deca to obicno sluti na rat.Za jednoga, Milutina znam da je preziveo oba rata.Iz Prvog svetskog rata izasao je sa dve medelje koje sam svojim ocima gledao na zidu njegove sobe.Bile su to mislim, nisam siguran: Karadjordeve zvezde sa macevima, koje su dodeljivale za hrabrost u ratnim operacijama.Pored Milutina koji je bio drugi po redu imali su starijeg sina Krstivoja.Ostali sinovi posle Milutina dobise sledeca imena:Milivoje, Drago, Stanko, Radoslav I Milunko.Na kraju Vasilija rodi I cerku po imenu Nikosava Nije mi poznato cime su se bavili mada nema mnogo izbora.Moglo je to biti Stocarstvo, Poljoprivreda, Vocarstvo , eventualno neka trgovina I slicno kao drzanje neke kafane ili ducana.Sada cu vam ispricati ono sto sam ja cuo direktno od potomka pomenutog Jovice.Bilo je to pre par godina kada smo se supruga I ja odmarali u Vrnjackoj banji.Jednoga oblacnog dana posle posete manastiru Ljubostinja svratili smo  u selo Grabovac nadomak Trstenika.Tamo sam otisao s namerom da posetim Mladena Prokica koga nisam video bar 40 godina.Bio je to cudan susret,Izlazimo iz kola ispred njegove kuce do koje sam se dovezao po uputstvu jednoga mestanina kad on onako visok s druge strane sokaka zapita.‘’Izvinite koga trazite”, upita on.“Mladena Prokica mog brata od strica , ja sam Dragan iz Beograda” odovorih ja.”-Kakva bizarna situacija, bas sam pre par dana mislio o tebi, odgovori Mladen I pozva nas u kucu.Tamo smo zatekli njegovog oca Zivka I dvojicu sinova.Ovde cu napomenuti da je Zivko sin od Milivoja, treceg deteta Jovice I Vasilije. Zivko je imao I brata Selimira.Kasnije je dosla I Mladenova supruga Vesna sa posla.Radila je kao I Mladen u fabrici  Prva petoljetka.Sada su oboje u penziji.I mladji sin im se skoro ozenio.Zivko me nije poznao jer je proslo jako dugo vremena od kada sam bio u njihovoj kuci.Tada sam imao oko sedamnaest godina,  decackog mladolikog lica a sada sa preko sezdeset pet godina I sede glave, ne prepoznaju me ni mnogi koji su me videli I pre par godina, a kamoli Zivko koji me nije video vise od 40 godina.Pa ko da me pozna.I ja sam se zacudim kada sebe slucajno ugledam u odrazu nekoga izloga.Sada vec osecam duznost da upoznam citaoce sa rodbinskim odnosima Jovice, Zivka, Mladena.Primetili ste da im  je prezime isto.Da Zivko Prokic je jedan od sinova Jovice Prokica iz pomenutog sela Sljivica.Najstariji sin se zvao Milutin I bio je rodjeni brat Zivka.Evo sta mi je starina ispricao o situaciji kada ih je otac Jovica  pozvao za sofru da im podeli imovinu jer su odlazili iz kuce, svako svojim putem.”Sedeli smo za jednim dugackim stolom.Majka je samo obilazila oko stola sva usplahirena.Milutin je samo gledao u zemlju I pusio duvan.Situacija je bila napeta kao struna.Kasnije je Milutin sa novcem koji je dobio od oca , kao ocevinu otisao da zivi u Vrnjacku banju.