Kao sto je receno rodjen je kao prvo dete od Milutina I Milke Prokic u Junu 1923 godine.
Zivot je proziveo relativno kratko, ali zivot mu je bio vise nego buran, prozet raznovrsnim avanturama.
Upadao je u nemoguce I nezamislive situacije.Nije ga drzalo mesto, nije mogao da ima miran porodican zivot.Bolovao je od manije gonjenja po licnom priznanju. U kasnijem periodu svoga zivota negde posle rodjenja dvojice sinova odaje se konzumiranju alkohola.Nije imao uslova da ss nevencanom zenom koja mu je izrodila decu zasnuje svoj dom.Napusta zajednicki zivot sa Marijom, mene ostavlja kod njegove tetke majcine sestre , Sofije Manojlovic a drugog sina Misela smestaju u dom u Zvecanskoj.
Od tada njegov zivot se svodi na lutanja I trazenja samoga sebe.Jedno vreme provodi u Francuskoj u Grenoblu gde radi kao moler I farbar.Tamo je odlicno savladao Francuski jezik, pre toga u Nemackoj naucio je perfektno I Nemacki.
Po povratku iz Francuske ,kako sam vec imao oko 14 godina pocinje da me vodi sa sobom da mu pomazem u poslu.Tako smo radili skolu u Borci, pa 13 beogradsku gimnaziju I naravno privatne stanove.Primenjuje iskustva naucena u Francuskoj.Radimo sa polikor bojama I lepljenje tapeta.Tada ste ga mogli videti u odelu sa kravatom , satom na ruci I besprekorno izglancanim cipelama.
A onda propije sve. I zaradjen novac I sat I odelo.Dodje kod nane I mene odrpan, vasljiv i pijan.
Strahota jedno I da ga pogleda covek.Isao je na lecenje od alkohola pos vim mogucim klinikama.
Ko zna koliko je zima prezimeo u Vrscu, Kovinu, koliko je puta bio u Palmoticevoj na terapijama.
Nista nije vredelo.Imao je cikluse.Trezan-Pijan-Trezan.
Kada je bio trezan bio je dusa od coveka.Ali kada je bio pijan zapadao je I u delirijum tremens.
Pricao mi je kako ga milicija preventivno odvede u zatvor na tri dana dok ne prodje poseta Hruscova ili nekoga drugoga drzavnika.Tadasnja vlast je vodila racuna da na ulicama budu podobni gradjani I pioniri sa crvenim marama I zastavicama sa kojima bi mahali kolni drzavnickih vozila.
A on je bio monarhista I ako je pijan, ko zna sta bi sve rekao u svom ludiliu dok prolazi kolona drzavnika.
Spomenuo sam da je bio umetnicki talentovan.Sto u zatvoru. sto dok je provodio vreme na klinikama
Iskoristio je da nauci slikanje uljanim bojama, duborez I slicno.
Govorio je da ga to smiruje I da mu je to radna terapija.Bio je nepredvidiv, znao je da u kafani Velika Cukarica u Radnickoj ulici sprovodi kviz znanja medju svojom bratijom.
Kada mu je dosao brat Zdravko on je seo u taksi I otisao u Banjaluku jer je Zdravko trenutno tamo boravio u tazbini.A meni je nekada bilo zao da uzmem taksi nego se cimam po prevozu.
Napisao je feljton o legiji stranaca koji je u to vreme objavio casopis Duga.Stvarno ne verujem da je bio u legiji stranaca.Ali eto I pisao je.
Mom bratu Miselu obecao je da ce mu ostaviti stan u Zarkovu koji je dobio od centra za socijalni rad Cukarice.A zatim je jednoga dana zamenio taj stan za neku stracaru u Mladenovcu.Nije imao vodu u stanu nego u dvoristu.Navodno morao je da pobegne od drustva jer ga oni nagovaraju da popije, a tamo ga niko ne poznaje pa ce mu biti lakse.To je ta manija gonjenja.
Jednoga dana je dosao mrtav pijan u moju garsonjeru.Ja nisam bio kod kuce, samo moja supruga I cerka od oko jedne godine.Supruga mi rece da ga je jedva podigla na krevet.Tada mi je kao film proslo kroz glavu sta sam ja proziveo od njegadok je dolazio pijan. Secam se kako je nana bezala od njega sa tanjirom u ruci po dvoristu I vikala “nemoj Jovo” kako je mene nocu dizao iz kreveta I pitao ‘’Jesi li ti moj sin”
Jedanput smo krenuli negde na put ali nismo daleko odmakli . vec na stanici se napio I prenocili smo na klupi do ujutro itd…
I tada sam mu napisao pismo, nije bilo telefona kao danas, da ako sam ja morao da trpim da necu da dozvolim da trpi moja porodica.To je bio kraj izmedju nas.Nikada mi se vise nije javio.
Majka mi je posle par godina rekla da je cula da je umro.
I pored svega mene je ipak pekla savest zasto sam tako postupio.
Moram da kazem da je u treznom stanju bio sasvim druga licnost, da mi je kupovao knjige za citanje.Komplet Tarzana.Vodio me je na Kornate ,na ostrvo Tkon desetak dana.
Radili smo zajedno taj moleraj rekao mi je da je dobro sto sam upisao fakultet ali da nije lose
Imati zanat.Dosao mi je u posetu dok sam bio u vojsci I poklonio mi je rucni sat, jer sam kao dobar vojnik bio primljen u SKJ , on koji je bio sasvim drugacije ideoloski obojen.
Ali nagradio je mene I ono sto sam pokazao u toj vojsci.
Zvao me je na izlozbu slika dok je bio na lecenju u Soko banji.Sa njim je bila jedna od bezbroj zena sa kojima je nevencano ziveo.Sa nekom duze, sa nekom krace.Bio je veliki sarmer.A opet mozda su mu sluzile kao izvor finansiranja.
Dakle jedna podvojena licnost.Dr. Dzekil I Mr. Hajd
I tako.I sada su moje misli podeljene.Jedan deo srca ga voli I zali sto sam ga se odrekao a onaj drugi smatra da je razum nadvladao srce.
U svakom slucaju ucenje zanata mi se isplatilo.Fakultet nisam zavrsio.
19 godina sam radi u Srboleku.
A 1993 godine otvaram samostalnu radnju za plastificiranje kada, uzimam cetku u ruke I zaradjujem za porodicu I decu.Hvala cetki, hvala ocu.
I jednoga dana odlazim u Mladenovac da plastificiram musteriji kadu.Ispricam mu za oca a on rece da ga je poznavao I da zna da je umro .Posle zavrsenoga rada otisao sam na groblje.
Pitao sam grobare gde se sahranjuju socijalni slucajevi.Oni me uputise na jedan deo gde je cesma.
Prelazio sam pogledima po drvenim krstacam trazeci gde pise Jovica Prokic.Ne nadjoh.
Ali pogled mi pade na jedini spomenik medju tim krstacama.
I tamo slika mog oca, moje majke I mog brata.Kako sam se dovezao do Beograda ni sada mi nije jasno.
Moj brat je podigao spomenik a meni nije nista rekao.Kada je majka to cula bila je iskljuciva da ne zeli da se tamo sahrani.Naravno ispunili smo joj tu zelju.Sahranili smo je na Orlovaci.
Kako otac pred umiranje nije spomenu ni mene a ni mladjeg brata kome je obecao stan, te je opstina sahranila oca, uzela stan a sta se desilo sa stvarima nije mi poznato.
I tako mogao bih da pisem u nedogled ali obecao sam na pocetku da cu u kratkim crtama opisati licnosti familije Prokic pa tako sada zavrsavam pricu o Jovic Prokicu-Zorzu.
Zivot je proziveo relativno kratko, ali zivot mu je bio vise nego buran, prozet raznovrsnim avanturama.
Upadao je u nemoguce I nezamislive situacije.Nije ga drzalo mesto, nije mogao da ima miran porodican zivot.Bolovao je od manije gonjenja po licnom priznanju. U kasnijem periodu svoga zivota negde posle rodjenja dvojice sinova odaje se konzumiranju alkohola.Nije imao uslova da ss nevencanom zenom koja mu je izrodila decu zasnuje svoj dom.Napusta zajednicki zivot sa Marijom, mene ostavlja kod njegove tetke majcine sestre , Sofije Manojlovic a drugog sina Misela smestaju u dom u Zvecanskoj.
Od tada njegov zivot se svodi na lutanja I trazenja samoga sebe.Jedno vreme provodi u Francuskoj u Grenoblu gde radi kao moler I farbar.Tamo je odlicno savladao Francuski jezik, pre toga u Nemackoj naucio je perfektno I Nemacki.
Po povratku iz Francuske ,kako sam vec imao oko 14 godina pocinje da me vodi sa sobom da mu pomazem u poslu.Tako smo radili skolu u Borci, pa 13 beogradsku gimnaziju I naravno privatne stanove.Primenjuje iskustva naucena u Francuskoj.Radimo sa polikor bojama I lepljenje tapeta.Tada ste ga mogli videti u odelu sa kravatom , satom na ruci I besprekorno izglancanim cipelama.
A onda propije sve. I zaradjen novac I sat I odelo.Dodje kod nane I mene odrpan, vasljiv i pijan.
Strahota jedno I da ga pogleda covek.Isao je na lecenje od alkohola pos vim mogucim klinikama.
Ko zna koliko je zima prezimeo u Vrscu, Kovinu, koliko je puta bio u Palmoticevoj na terapijama.
Nista nije vredelo.Imao je cikluse.Trezan-Pijan-Trezan.
Kada je bio trezan bio je dusa od coveka.Ali kada je bio pijan zapadao je I u delirijum tremens.
Pricao mi je kako ga milicija preventivno odvede u zatvor na tri dana dok ne prodje poseta Hruscova ili nekoga drugoga drzavnika.Tadasnja vlast je vodila racuna da na ulicama budu podobni gradjani I pioniri sa crvenim marama I zastavicama sa kojima bi mahali kolni drzavnickih vozila.
A on je bio monarhista I ako je pijan, ko zna sta bi sve rekao u svom ludiliu dok prolazi kolona drzavnika.
Spomenuo sam da je bio umetnicki talentovan.Sto u zatvoru. sto dok je provodio vreme na klinikama
Iskoristio je da nauci slikanje uljanim bojama, duborez I slicno.
Govorio je da ga to smiruje I da mu je to radna terapija.Bio je nepredvidiv, znao je da u kafani Velika Cukarica u Radnickoj ulici sprovodi kviz znanja medju svojom bratijom.
Kada mu je dosao brat Zdravko on je seo u taksi I otisao u Banjaluku jer je Zdravko trenutno tamo boravio u tazbini.A meni je nekada bilo zao da uzmem taksi nego se cimam po prevozu.
Napisao je feljton o legiji stranaca koji je u to vreme objavio casopis Duga.Stvarno ne verujem da je bio u legiji stranaca.Ali eto I pisao je.
Mom bratu Miselu obecao je da ce mu ostaviti stan u Zarkovu koji je dobio od centra za socijalni rad Cukarice.A zatim je jednoga dana zamenio taj stan za neku stracaru u Mladenovcu.Nije imao vodu u stanu nego u dvoristu.Navodno morao je da pobegne od drustva jer ga oni nagovaraju da popije, a tamo ga niko ne poznaje pa ce mu biti lakse.To je ta manija gonjenja.
Jednoga dana je dosao mrtav pijan u moju garsonjeru.Ja nisam bio kod kuce, samo moja supruga I cerka od oko jedne godine.Supruga mi rece da ga je jedva podigla na krevet.Tada mi je kao film proslo kroz glavu sta sam ja proziveo od njegadok je dolazio pijan. Secam se kako je nana bezala od njega sa tanjirom u ruci po dvoristu I vikala “nemoj Jovo” kako je mene nocu dizao iz kreveta I pitao ‘’Jesi li ti moj sin”
Jedanput smo krenuli negde na put ali nismo daleko odmakli . vec na stanici se napio I prenocili smo na klupi do ujutro itd…
I tada sam mu napisao pismo, nije bilo telefona kao danas, da ako sam ja morao da trpim da necu da dozvolim da trpi moja porodica.To je bio kraj izmedju nas.Nikada mi se vise nije javio.
Majka mi je posle par godina rekla da je cula da je umro.
I pored svega mene je ipak pekla savest zasto sam tako postupio.
Moram da kazem da je u treznom stanju bio sasvim druga licnost, da mi je kupovao knjige za citanje.Komplet Tarzana.Vodio me je na Kornate ,na ostrvo Tkon desetak dana.
Radili smo zajedno taj moleraj rekao mi je da je dobro sto sam upisao fakultet ali da nije lose
Imati zanat.Dosao mi je u posetu dok sam bio u vojsci I poklonio mi je rucni sat, jer sam kao dobar vojnik bio primljen u SKJ , on koji je bio sasvim drugacije ideoloski obojen.
Ali nagradio je mene I ono sto sam pokazao u toj vojsci.
Zvao me je na izlozbu slika dok je bio na lecenju u Soko banji.Sa njim je bila jedna od bezbroj zena sa kojima je nevencano ziveo.Sa nekom duze, sa nekom krace.Bio je veliki sarmer.A opet mozda su mu sluzile kao izvor finansiranja.
Dakle jedna podvojena licnost.Dr. Dzekil I Mr. Hajd
I tako.I sada su moje misli podeljene.Jedan deo srca ga voli I zali sto sam ga se odrekao a onaj drugi smatra da je razum nadvladao srce.
U svakom slucaju ucenje zanata mi se isplatilo.Fakultet nisam zavrsio.
19 godina sam radi u Srboleku.
A 1993 godine otvaram samostalnu radnju za plastificiranje kada, uzimam cetku u ruke I zaradjujem za porodicu I decu.Hvala cetki, hvala ocu.
I jednoga dana odlazim u Mladenovac da plastificiram musteriji kadu.Ispricam mu za oca a on rece da ga je poznavao I da zna da je umro .Posle zavrsenoga rada otisao sam na groblje.
Pitao sam grobare gde se sahranjuju socijalni slucajevi.Oni me uputise na jedan deo gde je cesma.
Prelazio sam pogledima po drvenim krstacam trazeci gde pise Jovica Prokic.Ne nadjoh.
Ali pogled mi pade na jedini spomenik medju tim krstacama.
I tamo slika mog oca, moje majke I mog brata.Kako sam se dovezao do Beograda ni sada mi nije jasno.
Moj brat je podigao spomenik a meni nije nista rekao.Kada je majka to cula bila je iskljuciva da ne zeli da se tamo sahrani.Naravno ispunili smo joj tu zelju.Sahranili smo je na Orlovaci.
Kako otac pred umiranje nije spomenu ni mene a ni mladjeg brata kome je obecao stan, te je opstina sahranila oca, uzela stan a sta se desilo sa stvarima nije mi poznato.
I tako mogao bih da pisem u nedogled ali obecao sam na pocetku da cu u kratkim crtama opisati licnosti familije Prokic pa tako sada zavrsavam pricu o Jovic Prokicu-Zorzu.
Nema komentara:
Objavi komentar