Odmah da citaocima napomenem da ne ocekuju neku dobru, spektakularnu pricu iz jednostavnog razloga sto ja nisam pisac a jos manje knjizevnik.Ali zelim da radi generacija koje su dosle posle mene napisem ovu pricu.Mozda ce nekome od njih biti jasnije neke stvari, a I zivotne sudbine njihovih predaka to zasluzuju.Jednoga 19 Oktobra na slavi moga kuma koji je slavio Svetog Tomu napomenuo sam kroz razgovor da me je majka rodila u brzom vozu. Na putu Beograd-Zagreb kod Siska.Bilo je to 6 Oktobara 1952 godine.Na njihovo navaljivanje morao sam da im ispricam ceo svoj zivot, za koji je kum konstatovao da bi se od njega,mislio je na moj zivotni put mogao da napise roman.Medjutim ja smatram da izuzev tog rodjenja koje je donekle neuobicajeno moj zivot je sasvim obican .Ali u porodici Prokic o kojoj pisem ima osoba koje su imale daleko burnije zivote od moga.Ova prica se pise za mladje narastaje koji dolaze posle mene da mogu da shvate svoje korene i poreklo.Molim sve koji se prepoznaju jer su na neki nacin povezani sa rodoslovom, ako znaju jos neke podatke da slobodno dopune moju pricu.Ili neka mi se jave na e mail koji ce biti objavljen na kraju taksta.U prici koja sledi sva lica I imena su stvarna kao I dogadjaji bar kako sam ih ja proziveo, kako sam ih sacuvao kroz svoje secanje , kroz dokumentaciju , fotografije, i pisma koje posedujem.Pre nego sto pocnem moram da napomenem jednu stvar za koju sam stvarno apsolutno siguran.Znam ko mi je bila Majka kao I ko mi je bila njena Majka.Ne znam zasigurno ko mi je bio Otac, tipa da imam dokaze DNK analiza. Postoji sudska presuda gde me priznaje za svoga sina, postoji fizicka slicnost I to je sve. I to pitanje me prati I oterecuje kroz ceo moj zivot.Secate se price o ruznom pacetu.Tako mene I sada boli kada se setim da me njegov Otac a moj deda, kada me je vodio kod njega nije nikada pomazio, pomilovao kao sto deke znaju sa svojim unucicima.Valjda ni on nije bio siguran da sam mu pravi unuk.Ko procita celu pricu o porodici Prokic shvatice.Ja je pisem kao da je presuda o priznavanju ocinstva dovoljan dokaz. Dakle iz moga ugla ovako je to moglo biti:Pocetak radnje pada negde skraja devetnaestog veka.Ne zna se zasigurno odakle su dosli. Mogli su doci sa Juga jer poznajem neke porodice koje poticu iz okoline Prokuplja mada to ne mora nista da znaci, mogli su doci sa bilo koje strane.Zna se da su zasnovali porodicu I imali uglavnom musku decu.Mesto na kome su radjali svoje potomke je negde na pola puta izmedju Trstenika na Jugu I manastira Kalenic na Severu.Mirno pitomo selo za Srbiju sa prepoznatljivim imenom.Selo Sljivica.Nego zaboravih da vam ih predstavim.Starina se zvao Jovica Prokic a njegova supruga Vasilija.Slavili su Svetog Nikolu.Vasilija je bila plodna zena.Donela je na svet sedam sinova.Sto se kaze u nasem narodu da kada se radjaju muska deca to obicno sluti na rat.Za jednoga, Milutina znam da je preziveo oba rata.Iz Prvog svetskog rata izasao je sa dve medelje koje sam svojim ocima gledao na zidu njegove sobe.Bile su to mislim, nisam siguran: Karadjordeve zvezde sa macevima, koje su dodeljivale za hrabrost u ratnim operacijama.Pored Milutina koji je bio drugi po redu imali su starijeg sina Krstivoja.Ostali sinovi posle Milutina dobise sledeca imena:Milivoje, Drago, Stanko, Radoslav I Milunko.Na kraju Vasilija rodi I cerku po imenu Nikosava Nije mi poznato cime su se bavili mada nema mnogo izbora.Moglo je to biti Stocarstvo, Poljoprivreda, Vocarstvo , eventualno neka trgovina I slicno kao drzanje neke kafane ili ducana.Sada cu vam ispricati ono sto sam ja cuo direktno od potomka pomenutog Jovice.Bilo je to pre par godina kada smo se supruga I ja odmarali u Vrnjackoj banji.Jednoga oblacnog dana posle posete manastiru Ljubostinja svratili smo u selo Grabovac nadomak Trstenika.Tamo sam otisao s namerom da posetim Mladena Prokica koga nisam video bar 40 godina.Bio je to cudan susret,Izlazimo iz kola ispred njegove kuce do koje sam se dovezao po uputstvu jednoga mestanina kad on onako visok s druge strane sokaka zapita.‘’Izvinite koga trazite”, upita on.“Mladena Prokica mog brata od strica , ja sam Dragan iz Beograda” odovorih ja.”-Kakva bizarna situacija, bas sam pre par dana mislio o tebi, odgovori Mladen I pozva nas u kucu.Tamo smo zatekli njegovog oca Zivka I dvojicu sinova.Ovde cu napomenuti da je Zivko sin od Milivoja, treceg deteta Jovice I Vasilije. Zivko je imao I brata Selimira.Kasnije je dosla I Mladenova supruga Vesna sa posla.Radila je kao I Mladen u fabrici Prva petoljetka.Sada su oboje u penziji.I mladji sin im se skoro ozenio.Zivko me nije poznao jer je proslo jako dugo vremena od kada sam bio u njihovoj kuci.Tada sam imao oko sedamnaest godina, decackog mladolikog lica a sada sa preko sezdeset pet godina I sede glave, ne prepoznaju me ni mnogi koji su me videli I pre par godina, a kamoli Zivko koji me nije video vise od 40 godina.Pa ko da me pozna.I ja sam se zacudim kada sebe slucajno ugledam u odrazu nekoga izloga.Sada vec osecam duznost da upoznam citaoce sa rodbinskim odnosima Jovice, Zivka, Mladena.Primetili ste da im je prezime isto.Da Zivko Prokic je jedan od sinova Jovice Prokica iz pomenutog sela Sljivica.Najstariji sin se zvao Milutin I bio je rodjeni brat Zivka.Evo sta mi je starina ispricao o situaciji kada ih je otac Jovica pozvao za sofru da im podeli imovinu jer su odlazili iz kuce, svako svojim putem.”Sedeli smo za jednim dugackim stolom.Majka je samo obilazila oko stola sva usplahirena.Milutin je samo gledao u zemlju I pusio duvan.Situacija je bila napeta kao struna.Kasnije je Milutin sa novcem koji je dobio od oca , kao ocevinu otisao da zivi u Vrnjacku banju.
Nema komentara:
Objavi komentar