U dokumentu o rodjenju moje majke pise da je rodjena 15.3.1928 godine kao Zizek Marija.Od majke Zizek Cecilije u Goricanima, opstina Cakovec.U maticnoj knjizi vencanih na strani 102 tek.br.13 dana 11.Novembra 1928 godine koja se vodiKod narodnog odbora Opcine Koprivnicki Bregi pise da su brak sklopili:1.Siletic Stjepan rodjen 24.12.1896 godine ,mesto rodjenja Bregi od oca Siletic Vid I majke Poljak Marije.2.Zizek Cecilija rodjena 28.11.1895 godine , mesto rodjenja Doklezevje, od oca Mijo Zizek I majke Marija Marosa.Svedoci su bili:1.Mirko Balas2.Djuro CapariMaticar se zvao Klobucar Alojz.
Posle toga moja majka dobija prezime po ocu koji ju je priznao za svoju kcer-Siletic.Tamo u Koprivnickim Bregima je provela detinjstvo.1949 godine odlazi u Nemacku I boravi u Minhenu u radnom logoru Schleish.Feld.U Minhenu upoznaje Dusana Cankovica, kao I njegovog drugara Jovicu Prokica.23 Marta 1949 u Minhenu u parohiji Srpske pravoslavne crkve sklapa crkveni brak sa Dusanom Cankovicem.Izvod sa vencanja je zaveden pod brojem 59/1948.Ovde samo da dodam interesantnu cinjenicu da istoga datuma 23.3 1969 godine dobija svoga prvoga unuka Vojina od cerke Vere.Paroh koji je obavio vencanje ako sam dobro procitao je bio Prota Sergije Selimanovic.Sledi gradjanski brak sa Dusanom Cankovicem I on je takodje sklopljen u Minhenu.Brak je sklopljen 2.5.1949 godine Maticni uredI BR.600Iz tog braka dobijaju dve cerke Gordanu I Veru.Obe su rodjene u Minhenu.Dusan Cankovic je imao nesrecu da se sukobio sa nekim Amerikancem upravnikom tog radnog logora I u Novembru 1949 godine biva osudjen na godinu dana zatvora.Posle odsluzene kazne Marija I Dusan sa decom su se vratili u JugoslavijuPotom radja mene 6.10.1952 godine a iduce godine jos jednoga sina , Misela koga je rodila 12 Oktobra 1953 godine u Zemunskoj bolnici.Po mom rodjenju ja sam proveo oko 5 meseci sa majkom u Hrvatskoj kao beba.Bila je zima, na prolece smo se vratili u Srbiju.Ubrzo po nasem dolasku dolazi do razvoda njenoga braka od Dusana .Majka mu je priznala da dok je Dusan bio na izdrzavanju zatvorske kazne ona ostala gravidna samnom , jer je pocela da zivi sa Jovicom Prokicem, sto bi prakticno znacilo da mi je bioloski otac Jovica Prokic.1953 godine Dusan Cankovic pokrece u III Opstinskom sudu spor u kome kao tuzilac tvrdi da nije bioloski moj otacI sto je sud I prihvatio.Sud je nalozio da u mom interesu tuzi Jovicu Prokica za ocinstvo jer je isti na sudu priznao ocinstvo I da mi je on otac.Iz nekoga razloga majka to nije nikada uradila u tako ja kroz zivot nosim njeno vencano prezime Cankovic.I samo jos malo o majci.Neosporno da je imala tezak da ne kazem surov zivot.Majka joj je rano umrla , kasnije I otac.Zivi kod rodbine.Zatim radni logor u Nemackoj.U Jugoslaviji je uspela da dobije posao negde oko 1955 godine na Sumarskom Fakultetu, gde je I docekala penziju.Zivi kao samica na Cukarici I povremeno me obilazi.Od cetvoro dece ni jedno nije zivelo sa njom , dok nije dobila stan na Sumarskom fakultetu , negde mislim 1968 godine.Tada Vera , Misel I ja dolazimo kod majke.Po odlasku majke u penziju Fakultet dodeljuje sluzbeni stan mom bratu, koji je takodje radio na Sumarskom fakultetu.Stan su dobili u Zarkovu preko puta Doma zdravlja, ulica Ratka Mitrovica br.8Vera se rano udala I otisla u Gornju Goricu kod Titograda da tamo zivi.Rodila je muzu Slobodanu Boljevicu troje dece.Vojina, Djordjija I Jelenu.Ja posle vojske cim sam dobio garsonjeru, takodje odlazim od majke.Jedino najmladji sin ostaje sa njom do kraja njenoga zivota. Misel se za njenoga zivota nije zenio.Zivela je tesko, zivot nije imao milosti prema njoj.Pod stare dane kao dementna I skoro nepokretna zbog zapaljene cigarete izaziva pozar u stanu.U bolnici je izdrzala 17 dana.Nisam imao snage da je posetim.Trecina tela ukljucujuci I lice joj je bilo ispeceno.Bila je na aparatima jer pluca prva stradaju kod pozara zbog udisanja otrovnih gasova koji se stvarajuBio sam u velikoj dilemi da je posetim.Njen doktor mi je preporucio da to ne ucinim.Tada sam shvatio da je bolje da je pamtim kako u belom mantilu stoji u hodniku Sumarskog fakulteta ispred katedre za Entomologiju gde je radila a ja idem do nje ljubim je I kazem “Zdravo mama” a ona mirise na Sanel5.I da naglasim da je bila izuzetno lepa I zgodna zena.Dopadala se mnogim muskarcima.Ostalo je par crno belih fotografija.Mislim da se fotografisala na Gocu dok je radila na Sumarskom. 
I hocu da pamtim tu lepotu , ne zelim ni da zamisljam sta joj je vatra uradila.Umrla je 14.Decembra 2007 godine.Tesko sam podneo njenu smrt cak je I moja supruga prokomentarisala:“Boze nisam znala da toliko volis majku, valjda je to zbog toga sto nisi sa njom proveo detinjstvo”
P.S.
S obzirom na veoma oskudno znanje o ljudima koji su na neki nacin rod moje majke ili pak ljudi koji su je poznavali za zivota to ih molim da mi se jave u komentaima , kako bih dopunio praznine o zivotu svoje majke gok je zivela u Koprivnickin bregima ili pak Minhenu..
Mogu mi pisati i na beokada@vektor.net
Zahvaljujem Dragan
Nema komentara:
Objavi komentar